Када је изашао  Извештај о раду ''Српскога  друштва Црвенога крста'' за годину 1877 – 1884, у њему, на двадесет четвртој страници, нашао се попис од 24 пододбора Црвеног крста који су основани 1876. године. Ту се помиње и пододбор у Карановцу ( како се звало Краљево у то време).

Зна се да је, већ на свом почетку, овај Пододбор прикупљао помоћ ''у новцу и стварима''.Од тих средстава помаган је рад месне резервне болнице која је у тадашњим ратовима радила у тадашњем Карановцу.

Први познати оперативни кадар Црвеног крста нашег места чинили су: Милан Марковић, председник пододбора, Глиша Протић, потпредседник, док је благајник био: Милош Црвчанин, а деловођа Сава Јовичић. Одборници и одборнице су били: Василије Боровњаковић, Димитрије Радосављевић, Милисав Петковић, Круна Новаковића, Антонија Ковача и Дивна Хаџи Ристе Наумовића.

Свакако најинтересантнија личност у историји краљевачког Црвеног крста био је протојереј-ставрофор Саватије Божић. Када је као свештеник, дошао у Карановац из Рашке, постао је члан ове организације, а недуго затим је постао њен председник. На овој функцији је био 25 година. Врло активан на многим пољима народног просвећивања, Саватије је успешно водио рад Црвеног крста. У време сушних и гладних година, са сарадницима, набављао је жито из Војводине које је потом дељено сиротињи , организовао је болничке курсеве у којима је учествовала и његова супруга Босиљка и уопште радило се на просвећивању народа на пољу здравства. Добра је била сарадња и са другим организацијама Црвеног крста, о чему сведочи и признање које је Саватије добио од Мостарског Црвеног крста, као награду за прикупљење помоћи која је била слата у Мостар. За целокупни труд на хуманитарном пољу добио је Орден Црвеног крста.

У предратном периоду, интересантно је поменути, у Краљеву је било основано дечије хранилиште под окриљем светог Николаја Жичког. Значајно је да ће Црвени крст активно учествовати у раду и издржаваљњу овог хранилишта особито после краја рата када Николај више није био ту.

О раду Црвеног крста у  периоду Другог светског рата мало се зна. Биле су то године у којима је Краљево много пострадало. Свакако да је то утицало и на рад ове организације.

Педесетих година, Црвени крст је добио на поклон зграду, у којој се данас налази, од своје велике активисткиње, чувене краљевачке добротворке, Живке, удове угледног краљевачког трговца Љуба Ђокића.

 Период обнове и напретка земље,протекао је у редовним околностима прикупљања помоћи како за невољнике из локалне средине, тако и за остале ( чак и иностранство – период ''синајске кризе''). Организовано је добровољно давалаштво крви и тд.

Деведесете године су биле зле године. Краљевачка општина била је уточиште небројеним избеглицама из Хрватске, потом Босне и Херцеговине и на крају са Косова и Метохије. Црвени крст Краљева је у том периоду даноноћно радио на прихватању и збрињавању изгнаних. У том послу, запосленима су  помагали многобројни волонтери. На жалост и данас постоји потреба да  Црвени крст помаже овим лицима којих је у Краљеву и околини много.

Поред ових обавеза Црвени крст, данас, организује разне здравствено-социјалне едукације, води добровољно давалаштво крви, координира хуманитарнима акцијама. Води клуб младих '' Даринка – Даца Петрашиновић''   Има добру сарадњу са страним хуманитарним организацијама, особито са шкотском организацијом “ Blythswood care”, италијанским “ Un ponte per…” као и хуманитарном организацијом наших исељеника из Аустрије '' Високи Дечани''.